Основни сигнал:
Оригинални електрични сигнал који шаље извор (извор информација, познат и као предајник) без модулације (померање спектра и трансформација) карактерише ниска фреквенција, спектар сигнала који почиње од скоро нулте фреквенције и нископропусни облик. Према карактеристикама оригиналног електричног сигнала, сигнал основног опсега се може поделити на дигитални сигнал основног појаса и аналогни сигнал основног појаса (одговарајући томе, извор се такође дели на дигитални извор и аналогни извор). Одређује се извором. Поједностављено речено, сигнал основног опсега је сигнал који се шаље и који директно изражава информације које треба пренети, као што је звучни талас о којем говоримо је сигнал основног опсега. (Ако сигнал садржи компоненту наизменичне струје са бесконачном фреквенцијом и могућу једносмерну компоненту, онда је овај сигнал сигнал основног опсега.)
Пошто слабљење сигнала основног опсега није велико на малој удаљености, садржај сигнала се неће променити. Стога, када је раздаљина преноса кратка, све рачунарске мреже користе пренос у основном опсегу. На пример, сигнал са рачунара на монитор, штампач и друге периферне уређаје је пренос базног опсега. Већина локалних мрежа користи пренос основног појаса, као што су Етхернет и мреже токен ринг. Уобичајени стандард за пројектовање мреже 10БасеТ користи сигнале основног опсега.
Сигнал фреквенцијског опсега:
У комуникацији, пошто сигнал основног опсега има спектралну компоненту веома ниске фреквенције, генерално није погодан за директан пренос како би се одупрео сметњама и побољшао брзину преноса. Сигнал основног опсега треба претворити у сигнал чији је фреквенцијски опсег погодан за пренос у каналу. Конвертовани сигнал је сигнал опсега (ако сигнал садржи само једну фреквентну компоненту наизменичне струје или ограничен број фреквенцијских компоненти наизменичне струје, овај сигнал називамо сигналом опсега). Углавном се користи за видео емитовање интернет телевизије и кабловске телевизије.







